Background/Objectives: The aim of this research was to determine the differences in physical fitness according to the level of physical activity (PA) during physical education classes in 10-year-old school children. Methods: The research included 315 primary school children (age 10 ± 1.3 years), divided into three groups by level of PA: low, moderate and high. A Eurofit test battery was used to evaluate the physical fitness of children. Physical activity (volume (number of steps) and intensity) was measured using a Coach Gear pedometer and a Suunto Memory Belt heart rate monitor. Results: Presented results indicate that there are significant differences between groups of children of both genders in relation to the level of PA. Group of boys with low PA showed lower values in sit and reach (p = 0.01), standing long jump (p = 0.02), bent arm hang (p = 0.04) and polygon backwards (p = 0.01) compared to the remaining two groups. Girls with low physical activity showed significant differences in sit and reach (p = 0.01) and bent arm hang (p = 0.01) compared to the other two groups, while in hand tapping, the high PA group showed better results compared to the other two groups (p = 0.03). Conclusions: The results reported in this research support the significant effects of PA level on physical fitness in school children. Less active children generally showed poorer physical fitness in both genders.

Индекс телесне масе представља висинско-тежински показатељтелесне ухрањености. Изложеност седентарном начину животу код деце и одраслихданас је већа него икада. Захваљујући својој једноставноси и приступачности у проценинивоа прекомерне телесне тежине, индекс телесне масе представља најпопуларнијиметод за процену степена ухрањености. Повећан индекс телесне масе код деце изазивасве већу забринутост. На узорку од укупно 30 испитаника подељених на два субузорка 16дечака и 14 девојчица, полазника Школице спорта Педагошког факултета спроведено јеистраживање са циљем да се испитају разлике у индексу телесне масе. Истраживање јебило трансверзалног карактера. Сви испитаници су били предшколског узраста од 3 до 6година са територије Града Бијељине. За потребе истраживања измерене су телеснамаса и телесна висина, те на основу њих израчунат је индекс телесне масе и његовеперцентилне вредности за децу. Резултати истраживања анализирани су премареферентним вредностима Националног Америчког центра за контролу и превенцијуболести (Centers for Disease Control and Prevention, 2000).

Деформитети стопала представљају здравствени изазов 21. века,пошто велики проценат деце предшколског и млађег школског узраста има неки оддеформитета стопала, а то је најчешће, спуштен свод стопала. Истраживање јереализовано са циљем да се испитају разлике у статусу свода стопала код децепредшколског узраста из Бијељине (Босна и Херцеговина). Трансверзалнимистраживањем је обухваћено 50 испитаника подељених у два субузорка. Један субузораксу чинили дечаци и то њих 25, а други субузорак су чиниле девојчице, њих 25. У тренуткумерења, сва деца су похађала Пердшколску установу „Чика Јова Змај“ из Бијељине. Замерење спуштеног статуса свода стопала, примењена је најсавременија компјутерскаметода за детекцију равног стопала, дигитални компјутерски снимак. На основудобијених вредности у овом истраживању, констатује се да већина анализиране деце имаспуштен свод стопала. Пројекција добијених резултата омогућиће квалитетнијесагледавање и анализу постојећег проблема у анализираној предшколској установи, сациљем да се дају конкретни предлози за превенцију али и корекцију деформитета убудућности.

Background: This study aimed to investigate the differences in motivation and physical self-concept among pupils based on their level of physical activity during physical education classes. Methods: The research encompassed 398 pupils (aged 10 ± 0.3 years), including 211 boys and 187 girls, divided into three groups according to their level of physical activity during class (Group A—low; Group B—medium; Group C—high). The modified Self-Regulation Questionnaire was used to evaluate pupils’ motivational orientations, while the corresponding subscales of the Self-Perception Profile for Children (SPPC) were employed to measure physical self-concept. Pupils’ physical activity (measured in steps and intensity) during physical education classes was assessed using CoachGear pedometers and Suunto Memory Belt heart rate monitors. Results: The findings revealed significant differences between the groups of pupils of both genders concerning their physical activity levels during early school years. Notably, these differences were more pronounced in boys than in girls. Additionally, it was observed that less active pupils generally exhibited lower levels of motivation as well as lower physical self-concept scores. Conclusion: Pupils with higher levels of physical activity during physical education classes demonstrated greater motivation and a more positive physical self-concept, highlighting the crucial role of engagement in fostering both psychological and physical development. These findings underscore the need for well-structured and engaging physical education programs that support active participation and enhance pupils’ overall well-being.