Soil samples from the urban area of Novi Sad were analyzed to determine the total concentrations of heavy metals including Cr, Pb, Cu, Zn, As, Mn, Ni, Co, Cd and Fe. In addition, leaching tests according to CEN 12457-2—Milli-Q deionized leaching procedure and ISO/TS 21268-2—CaCl₂ solution leaching procedure were conducted to assess the mobility of these metals. Multivariate statistical methods, including Pearson’s correlation, Principal Component Analysis (PCA) and Cluster Analysis, were applied to identify pollution sources and grouping patterns among elements. The results revealed a distinct clustering of Pb and Zn, separate from other metals, indicating their predominant origin from anthropogenic activities. Contamination Factor (CF), Pollution Load Index (PLI), and Geoaccumulation Index (Igeo) were calculated to evaluate the degree of pollution. Combining total concentration, mobility, and multivariate analyses offers a more comprehensive insight into the extent and origin of pollution in the urban area of Novi Sad. The results obtained are valuable for evaluating the soil conditions in the Western Balkans, which have been recognized as a necessity by the EU.

Oko 75% emisije gasova sa efektom staklene bašte potiče od sagorevanja fosilnih goriva u procesu proizvodnje energije. Smanjenje karbonskog otiska i imperativ održivog razvoja kao ciljevi „Zelene agende“ se mogu postići samo promenom udela pojedinih izvora energije u energetskom miksu. U skladu sa tim, nuklearna energija zajedno sa hidroenergijom je ključni izvor niskougljične energije za mnoge zemlje širom sveta. Međutim, primena nuklearne energije u proizvodnji električne izuzetno varira jer su brojne one države koje se u velikoj meri oslanjaju na nju, ali nasuprot tome brojne su i one koje je uopšte ne upotrebljavaju. Ključno pitanje je održivost velikih reaktora, koji su se pokazali kao najefikasniji način za proizvodnju energije. Iako su koristi primene nuklearne energije za čovečanstvo neosporne, brojne izazove donose i tržišni trendovi i političke strategije, koje je teško predvideti ili kontrolisati. U ovom radu su sumirani rezultati i dostignuća u razvoju nuklearnih fisionih tehnologija širom sveta.

The removal of radionuclides from liquid radioactive waste (RW) represents an important environmental and technological challenge. In recent years, increasing attention has been focused on the utilization of inexpensive sorbents derived from waste and by-products. In this study, a comparison of the textural properties and sorption efficiency of waste construction and demolition components towards radionuclide ions was performed. Textural characterization of the materials was performed using BET, BJH, and t-plot analyses in order to determine the specific surface area, pore volume, and pore size distribution. The results revealed significant differences in the textural properties of the investigated materials, with specific surface areas of approximately 48 m2/g for waste concrete (WC), 9 m2/g for waste brick (WB), and 1 m2/g for waste asphalt (WA). Correspondingly, WC exhibited the highest sorption capacities, reaching up to ≈0.55 mmol/g for Ni2+ in previous research. The comparison between the textural parameters and the sorption performance of the investigated ions confirmed that sorption behavior is influenced by a complex interplay of multiple factors. These include the surface chemistry of the sorbent, the speciation of the ions, and the experimental conditions, all of which collectively govern the efficiency of radionuclide sorption.

Porast proizvodnje električne energije u nuklearnim elektranama, primene radioaktivnih materijala u industriji, medicini, naučnoistraživačkom radu, dovodi do povećanja količina radioaktivnog otpada, što dalje zahteva poboljšanje metoda njegovog upravljanja. Dosadašnja istraživanja bila su fokusirana na obradu i zbrinjavanje otpada, dok se savremeni pristupi sve više oslanjaju na kombinaciju tradicionalnih metoda sa naprednim tehnologijama koje omogućavaju smanjenje zapremine i efikasno uklanjanje radionuklida. U okviru ovog rada analizirani su aktuelni trendovi u upravljanju tokovima radioaktivnog otpada, pri čemu je poseban akcenat stavljen na integraciju digitalizacije i modelovanja u cilju optimizacije procesa. Razmatrane su i regionalne prakse, globalni tehnološki pravci i regulatorni okviri, uz kritički osvrt na mogućnosti primene principa cirkularne ekonomije u ovoj specifičnoj oblasti. Cilj rada je da doprinese razvoju sinergijskog pristupa koji kombinuje savremene digitalne alate sa postojećim metodama, uz njihovo osavremenjivanje, u cilju postizanja optimalnog upravljanja tokovima radioaktivnog otpada.

The rapid growth of industry has significantly increased water pollution, especially from heavy metals which are not biodegradable and tend to accumulate in living organisms through the food chain. Consequently, the development of a sustainable low-cost wastewater treatment approach has attracted more attention from policymakers and scientists. Traditional methods, such as chemical precipitation, filtration, and activated carbon adsorption, often require high operational and capital costs. Recently, biochar has emerged as a promising sorbent due to its eco-friendliness, favorable surface and structural properties, and high adsorption capacity. Additionally, biochar can be produced from a variety of biomass feedstocks, which will be illustrated in this paper through specific examples. This process not only addresses the issue of heavy metal contamination in wastewater but also provides a viable alternative for managing bio-waste that would otherwise be discarded. While biochar's efficiency in removing contaminants has been well demonstrated at the lab scale, mainly focusing on the sorption of a single metal from spiked solutions, further in situ studies are necessary to evaluate performance with real effluents and assess the environmental impact before its large-scale application.

Примена радиоактивних материјала у индустрији, медицини, научноистраживачком раду, као и производњи електричне енергије у нуклеарним електранама поред значајне користи за човечанство има за последицу генерисање течног радиоактивног отпада. Као и сви други радиоактивни материјали, и радиоактивни отпад емитује јонизујуће зрачење које потенцијално представња опасност по здравље људи и животну средину. Ради безбедног испуштања у животну средину, течни радиоактивни отпад мора да испуњава врло строге критеријуме у погледу концентрације радиоактивних елемената. Конвенционалне технике обраде углавном захтевају велику количину енергије, или укључују додатну фазу која доводи до стварања секундарног отпада, попут муља из таложника, потрошених јоноизмењивачких смола, или отпадних вода насталих процесом њихове регенерације. Сви ови недостаци могу бити превазиђени применом мембранских метода сепарације. У складу са тиме, овај рад пружа свеоубухватан преглед мембранских техника које су, захваљујући израженом потенцијалу за унапређење и оптимизацију процеса, присутне у свим сегментима нуклеарног горивног циклуса.